Besplatno razvojno okruženje

Samo programeri koji su prešli trnovit put od tekst editora do integrisanih razvojnih okruženja znaju koliko dobro razvojno okruženje poboljšava efikasnost rada i smanjuje broj sitnih grešaka koje zagorčavaju život. Sada, kada su vremena piraterije (skoro) iza nas, postajemo svesni da kvalitetna razvojna okruženja često koštaju čitavo bogatstvo, a ako naš rad pokriva više različitih oblasti, onda je potrebno koristiti i više alata, od kojih svaki donosi svoje specifičnosti i zahteva vreme za prilagođavanje i učenje.

Eclipse je prvobitno zamišljen kao naslednik IBM-ovog integrisanog razvojnog okruženja VisualAge (Integrated Development Environment – IDE), da bi 2001. godine započeo život kao open-source projekat koji 2003. godine prerasta u Eclipse Consortium, neprofitnu organizaciju softverskih kompanija predvođenih IBM-om, formiranu radi usmeravanja razvoja Eclipsea. Iako većina ljudi doživljava Eclipse kao Java IDE, Eclipse je mnogo više od toga – radi se o platformi za razvoj i pokretanje radnih okruženja za različite namene koje nisu ograničene samo na programiranje (mada takvih ima najviše). Prava moć platforme Eclipse leži u proširivosti, gde se osnovne funkcionalnosti koje obezbeđuje platforma jednostavno nadograđuju plug-inovima koji Eclipse pretvaraju u krajnju korisničku aplikaciju koja može imati bilo koju namenu. Eclipse platforma se brine o plug-inovima, obezbeđujući im osnovne funkcionalnosti kao što su otkrivanje, instalacija i održavanje. Pored toga, za kreatore plug-inova u Eclipseu postoji programska podrška za rad sa resursima (projekti, fajlovi, folderi), pojednostavljeno je dodavanje korisničkih elemenata u postojeće korisničko okruženje, kreiranje helpa, rad sa sistemima za kontrolu verzija kod rada u timovima (VCS), podrška za debagovanje nezavisna od jezika, kao i niz drugih stvari koje olakšavaju kreiranje i integraciju plug-inova u Eclipse.

Po preuzimanju arhive sa Interneta, prvo što ćete primetiti jeste da ne postoji klasična instalacija, već je arhivu dovoljno raspakovati u proizvoljni folder i pokrenuti izvršni fajl. Pri tom je na računaru moguće istovremeno imati proizvoljan broj različitih verzija Eclipsea i sve one će raditi bez međusobnih konflikata. U ovom tekstu biće opisan Eclipse Classic, ali treba imati u vidu da postoji više različitih paketa sa unapred instaliranim plug-inovima, tako da su spremni za određenu oblast primene – C/C++, Java, Java EE i slično. Pored toga, svake godine se kreira godišnje izdanje Eclipsea kao zajednički poduhvat više timova koji rade na različitim projektima da bi se izbegao problem kompatibilnosti osnovne verzije i verzija plug-inova. Ovogodišnje izdanje Eclipsea dolazi pod kodnim imenom Europa, sadrži 21 plug-in i pokriva zaista širok asortiman primena, sasvim dovoljan za većinu korisnika.

Eclipse donosi određenu terminologiju koja za korisnike koji se prvi put susreću sa ovim okruženjem može biti zbunjujuća, zato ćemo se ovde ukratko pozabaviti osnovnim pojmovima. Workspace predstavlja skup projekata na kojima korisnik radi, pri čemu se u projektima mogu naći fajlovi i folderi. Projekti, fajlovi i folderi spadaju u resurse. I dok Workspace predstavlja relativno apstraktnu kategoriju, Workbench nam nudi elemente pomoću kojih manipulišemo elementima Workspacea: perspektive, editore i poglede (views). Svrha editora je jasna, s tim što editor koji se koristi zavisi od vrste fajla koja se edituje – ukoliko Eclipse sadrži plug-in namenjen editovanju date vrste fajla, on će biti korišćen, a ukoliko to nije slučaj, Eclipse će pokušati da fajl otvori aplikacijom koju tom tipu fajla dodeljuje operativni sistem. Pogledi predstavljaju komponente koje prikazuju neku vrstu informacija o Workbenchu. Kao primere pogleda možemo navesti pogled koji prikazuje hijerarhiju projekata, foldera i fajlova, ili pogled koji prikazuje listu grešaka i upozorenja koja se generišu prilikom kompajliranja programa. Na kraju, kombinacije pogleda i editora formiraju perspektive koje korisnici mogu proizvoljno aranžirati prema svojim potrebama. Tako kod razvoja Java aplikacija postoje dve predefinisane perspektive, Java i Debug. Prva je prilagođena pisanju aplikacija, dok druga služi za njihovo debagovanje. Korisnik može proizvoljno menjati perspektive i po želji dodavati nove, kako bi radno okruženje maksimalno prilagodio svojim afinitetima.

Kada se naviknete na pomalo specifično radno okruženje, vreme je da otkrijete kako izgleda rad u njemu. Kao primer ćemo navesti razvoj Java aplikacije, ali većina stvari koje ćemo navesti važi i za većinu podržanih programskih jezika. Bojenje ključnih reči (syntax coloring) nešto je što predstavlja standard, uz mogućnost da korisnik podesi boje za svaki jezik prema svojim potrebama. Pored toga što vodi računa o bojenju teksta koji korisnik kuca, editor istovremeno vrši sintaksnu proveru kôda, na vreme upozoravajući korisnika na greške. Automatsko dopunjavanje kôda pokreće se kada pristupate članicama klasa, a moguće ga je inicirati i ručno, korišćenjem kombinacije tasterâ ’CTRL’ i ’Space’. Klase koje ste upravo kreirali bivaju trenutno ubačene u sistem za dopunjavanje kôda, tako da su vam odmah na raspolaganju. Ovo možda i nije naročita novost kada su Java IDE-ovi u pitanju, ali ako napomenemo da istu funkcionalnost nudi i plug-in za JavaScrit ili PHP, to već menja stvari. Vrlo lepa stvar kod Eclipsea je i to što pored predloženih dopuna vidimo i informacije iz helpa vezane za dopunu. Sve ove mogućnosti, naročito automatska dopuna kôda, u prethodnim verzijama Eclipsea umele su da uspore program do neupotrebljivosti, ali po ovome što smo videli, nova verzija je višestruko brža i ovakvih problema nema. Automatsko popunjavanje komentara funkcija i klasa takođe je veoma lepo izvedeno, tako da je pravljenje dokumentacije kôda pravo zadovoljstvo – na osnovu deklaracije funkcije, Eclipse će vam momentalno pripremiti template koji samo treba popuniti. Pored ređanja prozora editora po tabovima, nova verzija Eclipsea nudi i mogućnost paralelnog prikaza prozora, što je dobra mogućnost za korisnike sa širokim monitorima. Refaktoring kôda je doveden na sasvim novi nivo, tako da je pored klasičnog refaktoringa moguće pisati i skriptove u ovu svrhu, pratiti i menjati istoriju refaktoringa i još puno toga.

Java razvojna okruženja su komfor u programiranju, barem u tom programskom jeziku, dovela na sasvim novi nivo. Eclipse taj komfor uvodi u druge programske jezike, ali i u primene koje nemaju veze sa programiranjem, istovremeno omogućavajući da (skoro uvek) sve svoje poslove možemo obavljati iz samo jednog okruženja.

Dejan STEFANOVIĆ