XFCE 4.4

Granice se pomeraju

Večiti duel KDE vs GNOME, koji je čak uspeo da posvađa Linusa Torvaldsa i programere GNOME-a, polako ali sigurno počinje da gubi na težini. Vrhu čiji je lider pod znakom pitanja munjevitom brzinom se približava okruženje koje je od klona CDE-a stiglo do slobodnog, brzog i kvalitetnog grafičkog okruženja. Pozdravite XFCE (SK 5/2005).

Simpatično okruženje sa mišem kao maskotom već dugo važi za solidnu alternativu „velikim” okruženjima, budući da je zasnovano na GTK platformi, pružajući visok stepen podesivosti i upotrebljivosti. Iako je nekada bio zasnovan na neslobodnom XForms toolkitu, pametnom odlukom za prelazak na GTK nesumnjivo je rezervisao svoje mesto među grafičkim okruženjima na Unix-like operativnim sistemima. Ipak, sitniji nedostaci u kombinaciji sa starim fajl-menadžerom Xffm koji je imao svoje trenutke delili su XFCE od komforne celine prijateljski nastrojene prema manje iskusnim korisnicima. Razne kombinacije koje su uključivale ROX fajl-menadžer došle su kada je okruženje dobilo „Start” dugme, ali je tek kasnije stvar došla na svoje mesto. Nedavno je objavljena do sada najizbrušenija verzija ovog okruženja sa oznakom 4.4, koja sadrži skoro sve što se može poželeti.

Instalacija na više načina

Kao i do sada, do funkcionalnog XFCE-a moguće je doći na više načina. Izvorni kôd i ručno kompajliranje uvek postoje kao izbor, mada je standardni instaler i sada prisutan. Radi se o jednom fajlu koji se preuzima sa sajta xfce.org i pokreće nakon zadovoljenih međuzavisnosti. Potrebno je instalirati razvojne biblioteke za Gtk+ (2.6 ili stariji), te razvojne biblioteke libICE, libSM i libXpm. Detaljno uputstvo za korisnike distribucija zasnovanih na Debianu i RPM-u sadrži imena paketa, a pre instalacije se savetuje konsultacija uputstva na adresi www.xfce.org/documentation/installers/xfce/index.html. Cela procedura instalacije je vrlo laka pa se na ovaj način može dobiti uvek sveže XFCE okruženje.

Drugi način je instalacija iz repozitorijuma distribucije koja se koristi, a većina će u sledećim verzijama verovatno uključiti XFCE 4.4. Za test su poslužili paketi iz Debian experimental repozitorijuma.

Desktop u punom smislu

Verovatno najveći skok koji je XFCE napravio prethodnih meseci jeste sazrevanje podrazumevanog fajl-menadžera. Neuspeli pokušaj u vidu pomenutog Xffma, čiji je razvoj obustavljen, ispravljen je novim rešenjem.

Thunar je krajnje jednostavan, brz i donekle sličan Nautilusu. Podrazumevana postavka se sastoji od centralnog dela prozora za sadržajem, bočnog odeljka koji sadrži sistemske lokacije (Home, Desktop, Trash, fajl-sistem, izmenjivi diskovi) i omiljene direktorijume koji se mogu dodati jednostavnim prevlačenjem. Navigacija se obavlja kao i u Nautilusu, pomoću tastera za svaki direktorijum (Pathbar stil), dok je moguća promena na postavku Up, Back i ostalim standardnim tasterima.

Ovaj program obavlja osnovnu funkciju fajl-menadžera. U poređenju sa Konquerorom ili Nautilusom, funkcije koje nudi svode se na osnovnu manipulaciju fajlovima i direktorijumima. S druge strane, performanse su mu jača strana budući da je šampion u toj kategoriji. Thunar ipak ima prostora za proširenja, zahvaljujući svom Thunar Extensions Frameworku i za sada postoje dodaci za poslove poput masovnog preimenovanja fajlova, uređivanja ID tagova mp3 fajlova, archiver plug-ina ili definicije specifičnih korisničkih akcija. U budućnosti se očekuje još ozbiljniji razvoj frameworka i kompleksnijih plug-inova.

Sama radna površina je u nadležnosti Xfdesktopa koji omogućava funkcije na koje smo navikli u radu sa grafičkim okruženjima. On se u velikoj meri oslanja na Thunar, mada se još uvek desnim klikom na površinu može dobiti sistemski meni. Xfdesktop ima mogućnost prikazivanja minimizovanih aplikacija na radnoj površini kao u CDE-u, koji mu je i bio uzor. Manipulacija izmenjivim medijima je kakva bi trebalo da bude pa saradnja sa HAL-om omogućava automatsko smeštanje ikone medija na radnu površinu i sidebar Thunara. Desni klik na nju pruža sve što je potrebno (mount, umount, eject).

XFCE-ov panel i menadžer prozora su takođe vrlo interesantni delovi okruženja budući da su vrlo funkcionalni. Panel je napisan potpuno od nule za izdanje 4.4, što je donelo krajnje pozitivne efekte. Naime, u ranijim verzijama, dodaci za panel su pokretani u okviru istog procesa kao i panel, što je dovodilo do situacije u kojoj je nestabilnost pojedinačnog dodatka dovodila do problema sa čitavim panelom. Moguće je postavljati više panela po radnoj površini, podešavati njihove atribute, dok dodataka za njih ima sasvim dovoljno, počevši od jednostavnih (sat, sistemski meni) do naprednijih poput apleta za monitoring sistema ili mreže. Postoji i dodatak koji omogućava kompatibilnost sa GNOME-ovim apletima, što ponekad može biti korisno. Window manager je takođe veoma podesiv, ima kompozitne mogućnosti, a providnost ili senke, na primer, vrlo se lako mogu podesiti. Novi application switcher sada prikazuje dovoljno informacija o aktivnim prozorima – u vidu ikona, naslova i imena programa.

Kada smo kod podešavanja sistema, XFCE-ov Settings Manager vrlo dobro centralizuje upravljanje sistemom pa se jednim klikom dobija interfejs za podešavanje željenog elementa okruženja. Teme za okvire prozora i kontrole, kao i ikone moguće je naći na lokaciji www.xfce-look.org gde ih ima više nego dovoljno.

Prateće sitnice

Pored osnovnih delova sistema, XFCE sadrži i nekoliko dodatnih aplikacija koje se sreću u većini grafičkih okruženja. Izbor je ipak nešto manji, ali su programi vrlo hitri i brzo se pokreću.

Podrazumevani tekst editor Mousepad veoma je jednostavan i omogućava osnovne funkcije. Vrlo je sličan Leafpadu iz kog je i nastao, sa ciljem omogućavanja bolje podrške za štampanje. Xarchiver pruža osnovne funkcije pri manipulaciji arhivama. Podržava sve poznatije formate arhiva (7zip, arj, bzip2, gzip, iso, rar, lha, deb, rpm, tar, zip), a u nekoj od narednih verzija očekuje se podrška za Thunar plug-inove. Terminal emulator je vrlo sličan istom programu iz GNOME-a, sadrži podršku za tabove, copy&paste i vrlo je podesiv. Xfmedia je XFCE-ov podrazumevani media player. Zasnovan je na Xineu i prvenstveno namenjen audio-reprodukciji, mada je video podržan. Xfburn omogućava narezivanje optičkih medija, dok je Orage XFCE-ov podrazumevani kalendar i podsetnik. Odlikuje se jednostavnošću i mogućnošću uvoza iz većih sličnih aplikacija poput Outlooka i Evolutiona, a kompatibilan je sa standardom iCalendar.

Brzo, kratko i jasno

Ovo okruženje zaista fascinira brzinom. U odnosu na GNOME ili KDE, XFCE bukvalno leti, dok je menadžment fajlova veoma produktivan budući da je Thunar takođe brzinski šampion uz korektan nivo upotrebljivosti (thumbnails, na primer). Ipak, filozofija okruženja je pre svega zasnovana na uobičajenim radnjama i dostupnosti osnovnih funkcija koje obavlja većina korisnika, što ozbiljno postavlja pitanje da li nam je sve ono što imamo u „velikim” okruženjima zaista potrebno. Ovo se odnosi pre svega na GNOME, s obzirom na to da njegove podrazumevane aplikacije nisu preterano popularne (uporedite Exiaile i Rhythmbox ili Nautilus CD burner sa GnomeBakerom ili Bonfireom). Dobrih primera poput Gedita svakako ima i to je ono što može faliti XFCE-u. KDE je već druga priča pošto je većina podrazumevanih programa u tom okruženju zaista vrh ponude. Ljubiteljima i svakodnevnim korisnicima Firefoxa i Thunderbirda XFCE će naročito pogodovati jer je zasnovan na GTK bibliotekama. QT aplikacije takođe funkcionišu potpuno korektno kada su performanse u pitanju. Ozbiljna zamerka može se uputiti nemogućnosti prevlačenja prečica iz menija u panel.

XFCE je verzijom 4.4 sazreo u ozbiljno radno okruženje. Dobar rad razvojnog tima se prepoznaje prilikom prvih kontakata s njim, dok funkcionalnost i performanse zaslužuju najiskrenije pohvale. Pri tom XFCE u velikoj meri štedi računarske resurse i predstavlja odlično rešenje i za nešto starije računare. Višenedeljno testiranje, kako RC2 tako i finalne verzije, nije pokazalo nikakve nestabilnosti, a kuriozitet predstavlja i činjenica da je testiran na Debian unstable i experimental sistemu.

U svakom slučaju, XFCE zaslužuje preporuke pre svega zahvaljujući jednostavnosti, stabilnosti, dobrim performansama i malom opterećenju sistema. Ukoliko ga niste probali, evo odlične prilike, a ukoliko ste pak odustali od njega, 4.4 može biti valjan razlog za preispitivanje odluke.

Ivan JELIĆ