Originalna Warhammer franšiza, bogato i uspešno eksploatisana u prošlosti, poslednjih nekoliko godina pomalo je bačena u zasenak masovnim licenciranjem njenog mlađeg brata, Warhammera 40k. Ipak, dosta ljubitelja table-top varijanti ove dve sublicence i dalje više ceni stariju, pure „mač & magija” varijantu bez tehnološkog influksa, koja je prema rečima prof. dr. J. Erčić, „jedina prava stvar za ljubitelje tabli, kockica i figurica”. Namco/Bandai Games America i Black Hole Entertainment upravo završavaju simpatični RTS baziran na ovoj licenci, koji će, sudeći po demo verziji, uspešno zadovoljiti fanovsku glad.

Warhammer: Mark of Chaos u velikoj meri podseća na prastari Wahammer: Dark Omen, imajući formu real-time strategije bazirane na vođenju borbenih regimenti i heroja kroz linearni niz single-player misija. Mark of Chaos je brži i eksplozivniji od Dark Omena, ali je potreba za lukavom strategijom, smišljenom selekcijom jedinica pre bitke i pažljivom investicijom ograničenog budžeta u njihovu nadogradnju i dalje više nego prisutna. Naravno, spektakularna grafika nove generacije jeste bonus koji se podrazumeva s obzirom na vremensku distancu između ove dve igre.

Puna verzija igre doneće dve dugačke single-player kampanje, formirane oko sudbinske uloge dva šampiona sukobljenih snaga Reda i Haosa. Stefan Von Kessel na strani Imperije i Thorgar the Blooded One ispratiće isti konflikt s obe strane, a igra će imati dva različita kraja, zavisno od strane koju odaberete. Demo nudi jedno poglavlje iz kampanje Chaos i, za razliku od uobičajene, skraćene forme koju standardno nalazimo u ovim preview verzijama za široke narodne mase, nudi oko dva sata igre. Blagodareći sadržaju koji ne nedostaje, gotovo da smo u mogućnosti da ponudimo polufinalan utisak o kvalitetu igre.

Globalna kampanjska mapa formirana je u vidu „staze” koju heroj i armija moraju preći, boreći se (ili odbijajući borbu) na svakom od checkpointa. Bitan preborbeni parametar igre jeste prilagođavanje snaga pre svake pojedinačne bitke: nadograđivanje oružja, oklopa i specijalnih osobina vaših jedinica (i popunjavanje gubitaka) troši zlato koje osvajate u bitkama i kojeg nikada nema dovoljno. U „kampu” možete pazariti i health/mana napitke za heroja, artefakte koji povećavaju njegove borbene sposobnosti, a ukoliko je neki od njih poginuo u prethodnoj bici (sem Thorgara, njegova pogibija znači „game over”), možete ga za masnu sumu podići iz mrtvih.

Same bitke su prilično jednostavno koncipirane: vodeći regimente (ne pojedinačne vojnike), od vas se najčešće zahteva da mapu počistite od protivnika. Pobeda u svakom pojedinačnom sukobu vam u najvećem broju slučajeva daje i bonus jedinicu (Chaos Knights, na primer) koju ne možete da pazarite na klasičan način u kampu. Thorgar i ostali heroji (Wizard u demou) predstavljaju moćan bonus u svakoj borbi. Možete ih „attachovati” pojedinačnoj regimenti radi podizanja njene borbene vrednosti, a možete ih koristiti i zasebno, ispaljujući „specijalke” ili se upuštati u čistu makljažu. Uporedo sa rastom body-counta koji vaši heroji namaknu, rašće im i nivoi, a experience poene možete investirati u jednu od tri specijalističke borbene grane. Pri susretu sa oponentskim herojima u bici možete biti izazvani na dvoboj (možete ga i sami inicirati) pri čemu obe armije pauziraju fajt i gledaju. Ukoliko ga pobedite, protivnička armija će pretrpeti masivni pad morala i postati lak plen vašim jedinicama. Ukoliko izgubite, to će se desiti i vama (uz eventualni kraj igre ukoliko Thorgar izgubi i trošak od 2000 g ukoliko Wizard ostane bez glave).

Igru pokreće spektakularan 3D engine koji po kvalitetu i stepenu detalja možemo smestiti negde između Rome: Total Wara i Medievala II. Iako se jedinice u okviru jedne regimente međusobno ne razlikuju, bogata doza detalja i sjajna borbena animacija uspešno nadomešćuju nedostatak ovog diversiteta. Jedina realna zamerka engineu jeste nedovoljno detaljan teren u misijama na otvorenom, ali to je u mnogo manjoj meri primetno na nivoima koji se odigravaju u ograničenom prostoru. Dve misije sa kraja demo-kampanje (odbrana Chaos zamka i Thorgarov test u demonskom „dungeonu”) demonstriraju poslednju tezu. Nažalost, igra je veoma hardverski zahtevna, a ako ne posedujete grafiku iz, recimo, nVidia serije 7xxx, možete očekivati prilično gadna usporenja bez obzira na smanjivanje grafičkih doživljaja u opcijama. Audio-komponenta je takođe upečatljiva, a kvalitetom se izdvajaju borbeni komentari jedinica i heroja koji se po stepenu brutalnosti i upečatljivosti mogu uporediti sa Relicovim Dawn of War.

Opis pune verzije igre očekujte u sledećem broju.

Miodrag KUZMANOVIĆ