MSNBC o sajtu beograd.com

Beogradski sajt koji izveštava o bombardovanju ima preko devet miliona posetilaca dnevno

Beograd, 6. maj – U mračnoj sobi, koju osvetljava samo plamen sveća, na monitoru se pojavljuje poruka: „Pre nekoliko minuta vampiri su preleteli Skoplje i idu prema vama. Nadam se da se neće vratiti – oborite ih.” U pitanju je www.beograd.com, Internet prezentacija sa najopširnijim i najsvežijim informacijama o ratu u Jugoslaviji gde ljudi iz celog sveta mogu da saznaju gde padaju NATO projektili i koja su područja pogođena nestankom struje ili drugim nestašicama. Kada je u Srbiji nestalo struje, nakon što je NATO gađao delove elektrodistributivne mreže, u beograd.com-u su nabavili agregat i kompjuteri su ubrzo ponovo proradili. Šačica posvećenih kompjuteraša radi na ovom sajtu osamnaest sati dnevno. Sajt je proradio pre šest nedelja na srpskom i engleskom jeziku i dnevno ima zapanjujućih devet miliona posetilaca. „Postavili smo ovu prezentaciju kada su vazdušni napadi počeli, davali smo e-mail adrese lokalnih radio stanica u Jugoslaviji da bi ljudi mogli da pozovu i raspitaju se o svojim rođacima,” kaže Nenad Ćosić, četrdeset trogodišnji kompjuterski grafički dizajner. „Želeli smo samo da pružimo ljudima informacije, jer su telefonske linije bile preopterećene” dodaje Ćosić. „Nismo očekivali da ćemo se ovako proširiti.”

Većina poseta je iz Amerike

Ćosić kaže da je preko sedamdeset procenata posetilaca njihove prezentacije iz SAD, što odražava brojnost korisnika Interneta u toj zemlji. Mnogo posetilaca je i iz Italije „ali oni su uglavnom iz NATO baza” dodaje uz osmeh. Posećenost je toliko porasla da im je server koji su koristili u Americi otkazao ugovor. „Nije se radilo o novcu ili politici, taj server jednostavno nije mogao da podnese toliki promet,” kaže Ćosić. Nakon što su zamolili za pomoć, beograd.com je bio preplavljen ponudama za besplatan prostor na mirror serverima širom sveta, počevši od Evrope pa do Kanade i Australije. Kada su im se računi popeli sa 50 na 5000 dolara mesečno, još jedna molba imala je sličan odaziv. „Jedan čovek iz Češke Republike dao nam je 1000 dolara. Nije se ni predstavio,” priča Ćosić.

Brojni izveštaji

Rana upozorenja o vazdušnim napadima dolaze i izvan zone bombardovanja kao npr. iz Češke i Slovačke. „They’re on their way – good luck”, jedna je od takvih poruka. Nedugo zatim o avionima javljaju korisnici Interneta iz zemalja susednih Jugoslaviji – Slovenije, Bosne i Makedonije. „Mi u osnovi čekamo pored kompjutera i primamo e-mail sa svežim izveštajima,” kaže Ćosić. „U trenutku kada ih dobijemo ne moženo da proverimo tačnost informacija, ali se do sada pokazalo da su veoma pouzdane.” Kada projektili i bombe počnu da padaju, brojne poruke brzo stižu iz svih delova Jugoslavije. „Može li neko da mi preciznije kaže šta je u Bajinoj Bašti pogođeno sem elektrane, jer čujem da je palo jedanaest projektila?” piše jedan korisnik. Između bombardovanja, sajt prenosi izveštaje međunarodnih novinskih agencija, pruža vesti o nestašicama i omogućuje chat.

Slike i zvuk

Sajt takođe prenosi slike i zvukove. Kada su prošle nedelje krstareće rakete pogodile generalštab Vojske Jugoslavije u centru Beograda, čovek koji stanuje sa druge strane ulice postavio je mikrofon i napravio snimak eksplozije koji je kasnije postavljen na beograd.com. „To je ostavilo veliki utisak na posetioce. Korisnik iz Amerike pisao nam je da je to najstrašniji zvuk koji je ikada čuo i da sada ima predstavu kako je biti u Beogradu,” priča Ćosić. Kada je NATO prvi put bacio svoje nove, dosada tajne, „mekane” bombe koje oštećuju električne instalacije bez rušenja zgrada, jedan šesnaestogodišnjak je snimio kućište i sadržaj bombi – grafitna vlakna koja stvaraju kratke spojeve u strujnim vodovima i poslao fotografije na beograd.com.

„Mislim da je psihološki važno da nam ljudi pišu”, kaže Ćosić, „Tako rade nešto korisno, umesto da nemoćno sede i čekaju da bombe padnu.”

Priredio DRAGAN KOSOVAC