S druge strane zakona

Priča o najtraženijem hakeru svih vremena

Posle tri godine skrivanja, 15. februara 1995. godine u Severnoj Karolini uhapšen je Kevin Mitnik (www.kevinmitnick.com), haker optužen za „upade” u više desetina računara i telekomunikacionih uređaja mnogih kompanija uključujući: Motorolu, NEC, Fujitsu, Novell, DEC i druge. Navodno, sve je počelo upadima u računarske mreže telefonskih kompanija u Njujorku i Kaliforniji, a nastavlja se krađom uputstava i pre-release verzije operativnog sistema DEC VMS V.5.0. Omiljena igra bila mu je blokiranje telefonskih linija poznatih ličnosti, a znan je slučaj Mitnikovog službenika za uslovnu kaznu, koji je posle podnošenja zahteva za ponovno slanje Mitnika u zatvor ostao bez telefona.

Vrhunac umešnosti Mitnik je pokazao već u sledećoj „akciji”. Lažno se predstavljajući kao pomoćnik FBI prisluškivao je iste, a dobijene informacije koristio kako bi iz računara kalifornijskog odeljenja za motorna vozila izvukao brojeve dozvola, slike vozača i druge poverljive informacije. Ubrzo posle toga, uz pomoć mobilnog telefona napadao je računare nekoliko univerziteta i prodro u mreže Applea, MCI-a, i SPRINT-a. Zastrašujuće, gledano iz ugla korisnika, deluje Mitnikova „pozajmica” 20.000 brojeva kreditnih kartica iz računara kompanije Netcom. Već tada je u subkulturnim krugovima Interneta dobio nadimak Kondor.

Životni put

Životni put Kevina Mitnika na prvi pogled liči na dobar triler, ali uzevši u obzir da je proveo više od četiri godine u američkim zatvorima, bez ikakvog suđenja za učinjena dela, pretvorio se u životnu dramu. Evo jednog njenog dela.

1981. godine – krađa uputstava sa računara kompanije Pacific Bell. Pušten na uslovnu slobodu.
1983. godine – upad u računare nekoliko američkih koledža. Osuđen na šest meseci zatvora.
1987. godine – upad u računare firme SCO. Tri godine uslovne kazne.
1988. godine – piratizovanje softvera DEC-a. Kažnjen sa godinu dana zatvora, osam meseci u samici i šest meseci zabrane napuštanja kuće po izlasku iz zatvora.
1992. godine – optužen za krađu softvera kompanija Nokia, Motorola i Sun, krši uslovnu kaznu i odlazi u „podzmelje”.
1995. godine – nakon zasede postavljene od strane Tsutomu Shimomure, agenta američke agencije za sigurnost (NSA), uhapšen u Severnoj Karolini. U zatvoru do danas.
1999. godine – četiri godine posle hapšenja postiže pogodbu sa tužiocima, ali bez izgleda da bude oslobođen.

Okolnosti vezane za Mitnikovo hapšenje u Severnoj Karolini do danas nisu u potpunosti razjašnjene. Po jednoj od verzija, Tsutomu Shimomura postavio je Mitniku zasedu posle navodnog Mitnikovog upada u njegov kućni računar. Shimomuru, fizičara u centru za superkompjutere San Dijega (SDSC), obavestile su kolege iz SDSC-a da je njegov kućni računar na serverima centra zabeležio nelegalne aktivnosti. Za te napade Shimomura je optužio Mitnika i sa do tada nepoznatim novinarem Džonom Markofom pokrenuo sopstvenu istragu. Posle svih ovih događaja Markof i Shimomura objavili su knjigu „Takedown”, za čija su autorska prava dobili 750.000 dolara, a zatim i seriju članaka u „Tajmsu” kojima su Mitnika predstavili kao vrhunskog zločinca.

Dejl Kodington i Brajan Martin, unajmljeni od strane odbrane da pročešljaju 9 GB podataka sakupljenih protiv Mitnika, tvrdili su da nigde ne postoje dokazi o navodnom hakerskom upadu u računar NSA agenta Shimomura. Ostale informacije o istrazi nisu dostupne javnosti.

Intervju

U jednom od retkih intervjua datih časopisu „Forbs” Mitnik je odgovorio na razna pitanja.

Forbs: Kako biste okarakterisali sliku koju su mediji stvorili o vama?

Mitnik: Kada čitam i slušama o sebi u medijima, često ne mogu da se prepoznam. Mit o Kevinu Mitniku interesantniji je nego njegova stvarnost. Ukoliko bi zaista pisali o mojoj stvarnosti, to nikoga ne bi zanimalo.

Forbs: Da li su članci koje je Džon Markof pisao o vama u časopisu „Tajms” uticali na vaš pravni status?

Mitnik: Ja nikada nisam hakovao iz koristi ili zbog stvaranja publiciteta. Međutim, to niko ne želi da čuje. Markof je o meni ispisao stotine laži i kleveta i tako uticao na moj ugled i status u javnosti. To je glavni razlog zašto se još uvek nalazim u zatvoru.

Forbs: Po Markofu, vi ste upali i u računarski sitem NORAD-a (North American Aerospace Defence Command)?

Mitnik: To je još jedna od laži. Nikada nisam ni pokušavao da pristupim nečemu što se smatra sistemima vlade.

Forbs: Šta mislite o upadu na sajt „Tajmsa” koji je učinjen u vaše ime?

Mitnik: Ne odobravam takve postupke. Postoje mnogi drugih načini da mi se pomogne.

Forbs: Kako provodite dane u zatvoru?

Mitnik: Većina zatvorenika provodi vreme gledajući televiziju i igrajući poker. Ja četrnaest sati dnevno radim na svojoj odbrani.

Forbs: Šta mislite o zabranama koje će vam nametnuti sudska odluka doneta nakon podnete žalbe?

Mitnik: Skoro da neću imati način da zarađujem za život kad me budu pustili iz zatvora. Pretpostavljam da će mi biti zabranjen svaki dodir sa računarima i telefonima. Neću moći da radim čak ni u McDonaldsu. Ostaju mi na raspolaganju samo papir i olovka ili možda baštovanstvo.

Forbs: Kakvi su vam planovi po izlasku iz zatvora?

Mitnik: Još uvek ne znam, ali kada jednom budem izašao odavde, nemam nameru da dolazim u sukob sa zakonom.

Mitnik na sudu

S početne cifre od 80 miliona, državni i tužioci oštećenih kompanija došli su do 300 miliona dolara učinjene štete. Brojke se navodno zasnivaju na uloženom radu, vremenu provedenom u razvoju, testiranju i izgubljenom vremenu za budući razvoj kompanija koje su podnele tužbe. Međutim, po tvrđenju sajta 2600.com nijedan od gubitaka nije potvrđen poreskim službama i vlasnicima akcija, što dovodi u sumnju verodostojnost dokaza. Nema sumnje da je Mitnik svoje znanje koristio kako bi „slobodno krstario” računarima brojnih telefonskih i softverskih kompanija, ali nijedan od dokaza ne upućuje na to da je na bilo koji način uništio, prodao ili iskopirao podatke do kojih je dolazio. Jedini Mitnikov zločin bio je to što je gurnuo nos u skupe i slabo obezbeđene računarske sisteme velikih korporacija.

• • •

U svakom slučaju sigurno je da će i posle donošenja konačne presude Kevinu Mitniku, koja se očekuje 14. juna 1999. godine, u podzemlju Interneta dugo kolati glasina da je ovaj čovek običnim zviždukom u telefonsku slušalicu mogao pokrenuti nuklearni napad.

Andreja PEJIĆ