Bez struje i Interneta?

Ako je televizija prozor u svet, Internet je prava staklena bašta, a potreba za informacijama i komunikacijama posebno je aktuelna u ovom vremenu

Kako se borimo protiv nestanaka struje i varijacija napona možete da pročitate u tekstu o neprekidnim izvorima napajanja, ali kako to izgleda s druge strane? Pokazalo se da je veliki broj domaćih provajdera bio potpuno nepripremljen za ovu situaciju. Nakon prvih većih nestanaka struje vlasnici računara sa nezavisnim napajanjem mogli su samo da slušaju zvonjenje u prazno ulaznih linija omiljenih provajdera. Obezbeđivanje struje za komunikacionu opremu i nemali broj računara neophodnih za normalno funkionisanje linkova nije jednostavan zadatak. UPS-ovi jesu tu za prvu pomoć, ali struje nema i po više sati. Srećom, stvari kreću nabolje. Najaktuelnija roba u gradu su generatori, uređaji koji rade na tečna goriva (benzin, dizel) i proizvode struju. Cela procedura poskupljuje funkcionisanje, jer generator snage 5 kW troši 5-6 litara goriva na sat, ali bitno je da radi. Neko skoro reče da, kada bude trebalo proglasiti heroje, to će sigurno biti električari. Momci stvarno genijalno rade svoj posao i prevazilaze nezamislive situacije.

Tek što je problem sa strujom koliko-toliko bačen u drugi plan, kada se pojavio nov problem: odsecanje sa Interneta. Na našu sreću, veliki tehnički problem „druge strane” predstavlja konkretna realizacija te zamisli. Teorija opet kaže da je to prilično jednostavan zadatak. Pošto svi naši provajderi imaju svoje natprovajdere, a ovi opet svoje - dovoljno je da neko na početku tog lanca izda naredbu prvom ispod sebe i sukscesivno bi bili isključeni svi provajderi iz Jugoslavije. Međutim, u praksi je to daleko teže počevši od najbanalnijeg faktora - snalažljivosti, pa nadalje.

Jedan od drugih načina bio bi zabranjivanje „prosleđivanja” IP brojeva koji potiču iz Jugoslavije. Za odbranu od napada ove vrste bilo bi potrebno manje vremena, jer je problem čisto „softverske” prirode. Jedan od koncepta odbrane je podvlačanje pod neki drugi domen slično načinu na koji, recimo, Crna Gora ima domen „cg.yu” pod „yu” domenom. Odabrali bismo neki pogodan neiskorišćen domen manje razvijene zemlje ili u drugom slučaju neke od drugih zemalja koje bi bile raspoložene da nam takvu uslugu pruže. Proceduru je lako automatizovati, više vremena bilo bi neophodno da ostatak mreže „shvati” razliku, odnosno da se svi novi IP brojevi rašire kroz najveće rutere.

Dalje, direktno presecanje zemaljskih ili satelitskih komunikacionih linija bio je deo inicijative američke administracije, ali taj put je najjednostavniji za zaobilaženje. Naši provajderi imaju zakupljen prostor na komunikacionim satelitima privatnih firmi - politički instruirani otkazi ustalasali bi ostale komitente, možda ne do kritične granice da otkažu saradnju, ali sasvim sigurno bi proizvelo dovoljno negativnog publiciteta koji se vlasnicima ovih kompanija nikako ne bi dopao. Ovo naravno ne čini zamisao neizvodljivom („EutelSat” je raskinuo mnogo čvršći ugovor sa RTS-om), ali defintivino usložnjava situaciju. Ali u orbiti se nalazi veliki broj komunikacionih satelita koji veliki deo kapaciteta imaju neiskorišćen. Po rečima ljudi zaduženih za održavanje satelitskih linkova, bilo bi potrebno maksimalno nekoliko sati da se sav komunikacioni saobraćaj preusmeri na alternativne satelitske pravce. Stvari su se po nas, što se poslednjeg scenarija tiče, solidno završile, jer su zarad „humanitarnih” razloga „odgovorni” ljudi odlučili da ne testiraju mogućnosti naših stručnjaka da prevazilaze pomenuti problem i omoguće ljudima u Srbiji da se informišu i saznaju „pravu” istinu. Krilatica da je daljinski upravljač za TV najdemokratskija sprava na svetu verovatno je nastala pre nego što je Internet dostigao „kritičnu masu”.

Osnovni koncept za stvaranje Interneta je opštepoznat - sistem paketskog prenosa kroz mrežu projektovan je za potrebe posebne komunikacije između silosa sa nuklearnim raketama, kako bi informacije (komande) mogle da dođu do pojedinih postaja čak i u slučaju da su neke od međustanica uništene. Nažalost, bili smo u prilici da isprobamo kako to u praksi funkcioniše. Prilikom napada na Generalštab oštećeni su telefonski vodovi ispod Nemanjine ulice, između ostalih i Telekomov link prema provajderima u starom delu grada. Elem, kako teorija nalaže, paketi su uspevali zaobilaznicama da pronađu put, ali to je išlo isto kao i automobil sa probušenom gumom - jedva. Upotrebljivost sistema bila je na minimumu, elementarni servisi kao što su e-mail i lokalne funkcije svakako su imale korektan odziv, ali veza sa svetom - užas. Srećom, ovakve linije komunikacije visoko su na listi prioriteta servisiranja tako da se kvarovi otklanjaju prilično brzo; u konkretnom slučaju nije prošao ni ceo dan, a situacija je bila već 90 odsto od normalne. Na kraju krajeva, ne bi bilo potrebno mnogo vremena da se od zemaljskih pređe na bežične komunikacije. Prelaz na takav sistem usporio bi odziv desetak posto, ali to je više nego podnošljivo.

Poslednjih dana u štampi su aktuelne najave napada na komunikacijske i računarske veze. Tu je u stvari i najveći problem za individualne korisnike. U odnosu na struju koja predstavlja neophodnost za ogroman broj domaćinstava, privatne i civilne telefonske veze su pri dnu liste prioriteta, tako da se u slučaju većih hvarija gotovo sigurno ne može očekivati brz oporavak privatnih linija. Pored svega ljudi će se snalaziti, svako ima bar nekoga u firmi koja će imati telefon, a Internet kafići niču ko pečurke posle kiše. U razgovoru sa vlasnicima nekoliko Internet centara saznajemo da postoji i inicijativa da se obezbedi besplatno korišćenje u nekom periodu, tako da planovi da budemo odsečeni od sveta teško mogu lako i jednostavno da budu sprovedeni u delo.

I bez svih neplaniranih problema oko struje i svega što iz toga proizilazi (češći kvarovi, nenadani otkazi...) službe održavanja domaćih provajdera stvarno daju sve od sebe da i redovna i neredovna iskakanja sistema otklanjaju u što kraćem roku tako da sistemi, ne možemo a da ne primetimo, rade bolje nego ikada.

Ako nas je period za nama nečemu naučio, onda je to da se snalazimo u nemogućim situacijama i koristimo nepoznate izvore sopstvene energije. Da na kraju „zloupotrebimo” moto poznate serije: „Idemo dalje!”

Damjan PELEMIŠ